Većina ljudi (ako ne i svi) upadaju u zamku manjeg ili većeg samopouzdanja.
Nisko samopouzdanje se dešava kada nam se dogodi neki neuspeh ili kada „ispadnemo glupi“ u društvu, što povećava rizik da će nas neko važan odbaciti kao osobu. Popreki pogled ili pogled čuđenja od strane drugih može da nam bude dovoljan okidač da pomislimo o sebi da smo loši ili nedovoljno dobri kao osobe i na taj način sebe osuđujemo za sve što smo loše uradili što je dovelo do neuspeha ili odbacivanja. Osećanja koja prate nisko samopuzdanje je depresivnost, stid ili osećanje krivice.
Viskoko samopouzdanje se dešava kada se dogodi neki uspeh ili kada „ispadnemo pametni“ u društvu što povećava šansu da budemo prihvaćeni. Pogled odobravanja, klimanja glavom i blagi osmeh su nam okidači da pomislimo i ocenimo sebe kao fenomenalne osobe. Ovo „samodivljenje“ je nezdravo kao i samoosuđivanje, zato što nas taj pozitivni osećaj drži sve do sledeće situacije kada se dogodi nešto loše. Osećanja koja prate visoko samopouzdanje je previsoki entuzijazam.
Često ljudi povezuju nisko ili visoko samopouzdanje sa tim šta drugi misle o njima, i nekada su u stanju da o tome kako na njih drugi ljudi gledaju, razmišljaju i prave „scenarija“ po nekoliko dana. To se često dešava posle nekog neuspeha ili u situaciji kada se osećamo odbačeno. Upravo zbog toga, čest razlog posete psihologu, kouču ili motivacionom govoru je upravo nedostatak samopouzdanja i želje da osoba više veruje u sebe. Na žalost, ta „jurnjava“ za samopouzdanjem postaje štetna onda kada osoba počne da je traži na različitim mestima i upada u zamku težnje ka „visokom samopouzdanju“ misleći da će na taj način ostvariti sve svoje uspehe. Naime, kada se pogleda kroz lupu, iza tog „visokog samopouzdanja“ leži kompleks niže vrednosti i osoba koja stalno traga za odobravanjem od strane drugih ljudi. Zbog toga, da bi osoba dobila odobravanje od strane drugih, često počne sebe da hvali i veliča svoje uspehe, a krije neuspehe, sa ciljem da sebe predstavi u boljem svetlu i kao osobu koja „puca“ od samopouzdanja.
Ukoliko ne treba razvijati visoko samopouzdanje, šta je onda potrebno razvijati?
Niko od nas nije savršen. Svi imamo i pozitivne osobine, navike, ponekad se ponašamo dobro, uviđajno i onako kako je poželjno, međutim u našoj složenoj strukturi ličnosti postoje i negativne osobine, navike, ponašanja. Nekada ćemo se nekome dopasti samo zato što imamo isfeniranu kosu, ali nekada se nećemo nekome dopasti samo zato što imamo plave oči (ta osoba, na primer, ne voli ljude plavih očiju). To je samo znak da smo mi kao ljudska bića veoma složeni i često ne možemo uvek da ispadnemo najbolji u svemu i da budemo uspešni. Zato je važno da sebe prihvatimo sa tim nedostacima, kao i pozitivnim stranama ličnosti. To se zove samo-prihvatanje. Tek onda kada se pomirimo sa tim da naši padovi i uspesi ne čine nas kao osobe, shvatimo da je zapravo najveći uspeh u životu prihvatiti sebe sa svim svojim manama. Tada ćemo prestati da razmišljamo o tome da li to šta je neko pomislio o nama gradi sliku o našoj ličnosti.
Tehnika kako postići samoprihvatanje?
Uzmite papir i nacrtajte krug. To predstavlja vašu ličnost. Zatim u taj krug upišite sve svoje negativne osobine, ponašanja i navike koje ste imali u toku svog života, koje ste možda u međuvremenu izgubili ili stekli. Zatim to isto uradite sa svojim pozitivnim osobinama, ponašanjima i navikama. Kada popunite krug, pitajte sebe: „Da li sam baš sve napisala/o u krug? Koliko će mi trebati vremena da sve to uradim? Da li ću imati dovoljno mesta da opišem sebe kao ličnost?“ Realnost nam kaže da niko ne može sebe u potpunosti da opiše zato što smo mi veoma složene strukture, i menjamo se kroz vreme.
Zatim označite svoj poslednji neuspeh u vezi koga se najviše osećate loše i često govorite sebi pogrdne nazive (ja sam idiot, budala, gubitnik, totalni kreten… zbog ovog neuspeha). U vezi sa njim osećate depresivnost, stid ili osećanje krivice. Označite ga nekom drugom bojom, a zatim postavite sebi pitanje: „da li je logično da samo na osnovu jednog „minusa“ u svojoj ličnosti zaključim o sebi da sam totalni kreten i potpuno neuspešan?“ I? Da li je logično da se na osnovu jednog dela celine zaključuje o celini generalno? Logika nam kaže da je ipak nelogično da o celini zaključujemo na osnovu samo jednog njenog dela, tako da je nelogično zaključiti o sebi da smo totalni gubitnik samo na osnovu jednog, dva ili više neuspeha, zato što pored neuspeha, sigurno da postoji i mnogo situacija kada smo postigli uspeh.
I na kraju postavite sebi pitanje: „Kako se osećam kada pomislim da sam totalni kreten i potpuno neuspešan/a, a kako kada o sebi mislim da taj neuspeh koji sam imao/la jeste loš, ali on ne definiše mene kao ličnost, tj. on je samo deo moje veoma složene ličnosti?“ . Pretpostavljam da se mnogo bolje osećate kada ne osuđujete sebe zbog nekog neuspeha, nego ga prihvatate kao deo svoje složene ličnosti i kao deo svog iskustva iz koga ste nešto naučili.
Upravo je to samoprihvatanje koja leči jurnjavu za samopouzdanjem.
Povratna veza/Povratni ping