Najčešći strahovi kod normalnih osoba je da se ne obrukaju u društvu. Često se javlja određena nelagodnost i strepnja u tim uobičajenim društvenim komunikacijama. Međutim, taj strah može biti dodatno pojačan čak do nivoa panike, što dovodi do toga da osoba počne da izbegava određene društvne situacije. Drhtanje ruku pred drugima, mucanje, suva usta, kucanje srca kao da ga čovek i drugi čuju i sl. su samo neki opisi šta osoba preživljava u toj situaciji.
Ispoljavanje straha u društvenim situacijama
Strah u društvenim situacijama može biti jedan simptom: strah od jedenja, pijenja, govorenja, stajanja (i bilo čega drugog) u prisustvu neke osobe ili društva.
Postoje situacije kada osoba ima strah da započne ili završi konverzaciju sa drugim ljudima i često će se izolovati od svih. Na primer, muškarac koji je razvio ovu vrstu socijalne anksioznosti je sve vreme studiranja, koje je trajalo 4 godine, bio sam i izolovan, i nije sklopio nijedno poznanstvo za to vreme. Razlog tome je njegov izraziti strah da ne ispadne glup ili da se ne obruka.
Ali najčešći i najsloženiji vid socijalne anksioznosti je strah od kritike i odbacivanja od strane drugih osoba. Drugim rečima, strah od toga šta će drugi reći o nama. U principu, svaka osoba ima taj strah, ali kada je on izražen, onda osoba može tražiti da dobije odobrenje od strane drugih osoba po svaku cenu.
Posledica izraženog straha u ovim situacijama može rezultirati time da osoba počne da izbegava društvene situacije i druge ljude kako ne bi ponovo prolazio kroz teror straha.
Misli osobe koja je razvila strah 
u društvenim situacijama
Osobe koje su razvile ovu vrstu straha, često imaju specifičan način razmišljanja.
Na primer mogu smatrati da je vrlo važno kako će se postaviti u društvenoj situaciji i zbog toga gube na spontanosti u komunikaciji. Na primer, mogu misliti da svaka njihova rečenica mora odisati mudrošću i učenošću u nekom društvu i tada postanu kruti, koristeći vrlo visoko-filozofske rečenice i fraze.
Takođe, osoba sa ovim strahom može strahovati da njeno neadekvatno ponašanje može imati krupne posledice na njen ugled. Na primer, ukoliko je osoba procenila da su ostali “mlako” prihvatili njegovo mišljenje, smatraće da sada oni misle za njega da je neadekvatan, glup ili smešan.
Naravno, na kraju počnu da veruju da ako drugi tako misle o njima, da su oni zaista neadekvatni, glupi ili smešni. Što je treća karakteristika njihove greške u razmišljanju koja ih uvodi u izražen strah u socijalnim situacijama.
Psihoterapijska pomoć kod socijalnog straha
Na psihoterapiji klijent sa ovim izraženim tegobama, uči poptuno novi i drugačiji način sagledavanja svog ponašanja u socijalnim situacijama, koje ga oslobađa od straha. Pored toga, on uči nove veštine koje će mu pomoći da se bolje snađe u društvenim situacijama i da se ne oseća više u toj meri neprijatno da ga to parališe.
Pošaljite poruku i zakažite seansu
Скорашњи коментари