Kada stvaramo prisne emotivne odnose sa drugim ljudima, bilo da se radi o porodici, prijateljima ili ljubavnim partnerima, otvaramo i mogućnost da neke njihove postupke, u određenim situacijama, doživimo kao povredjujuće. Drugim rečima, svaki odnos sa drugim nosi rizik da neka od osoba (ili obe) u toj relaciji osete povredjenost.
Zašto osoba oseća povredjenost?
Kada imamo blizak odnos sa nekom osobom, očekujemo od nje da nas poštuje, da nas ne odbaci, ne kritikuje, niti da nas prevari na bilo koji način. Međutim, tumačenje nekog postupka druge osobe kao nepoštovanje, odbacivanje, kritikovanje ili prevaru, može nas uvesti u osećanje povređenosti. Zbog prejake želje da bliska osoba bude fer prema nama i da se ponaša prema nama onako kako smo zaslužili, ta želja može postati jak zahtev. Kada imamo uverenje:
“Moj partner nije smeo da me prevari! Ja to ne zaslužujem. I pošto me je prevario, to je nepodnošljivo, a ja sam bezvredna osoba“
onda sebe zarobimo u suzama i osećanju povredjenosti koje može trajati danima, nedeljama, pa možda i mesecima i godinama.
S obzirom da je osećanje povredjenosti nezdrava negativna emocija, onda kada je osećamo, ponašamo se nezdravo za nas i naše bliske odnose. Na primer: prekidamo komunikaciju, kritikujemo drugu osobu, ali i sažaljevamo sami sebe zbog tako nepravednog i nezasluženog postupka druge osobe. Na ovaj način mi se ne suočavamo sa situacijom kako bismo išli dalje u životu, već smo fiksirani na to i stalno se vraćamo na ono u vezi čaga smo povredjeni. Takav život može biti veoma mučan i može dovesti do razvoja depresije, anksioznosti i drugih mentalnih nefunksionalnih stanja.
Imate pravo da osećate povredjenost ali…
Svako od nas ima izbor. Možemo izabrati da do kraja našeg života osećamo povredjeno i “jadikujemo” u vezi postupka koja je druga strana napravila, ali možemo to da sagledamo i sa druge strane. Prihvatajući to da svi imaju pravo da pogreše i da slučajno (ili čak namerno) urade nešto što je nepravedno prema nama, olakšavamo sami sebi. Drugim rečima, mnogo je korisnije i racionalnije da razmišljamo na sledeći način:
“Iako mi se ne dopada to što je moj partner uradio, to ne znači da nije smeo. Svakako da ima pravo to da uradi. Iako mi je teško podnošljivo, mogu da podnesem to što je uradio. Takođe, to što me je on prevario, ne govori o meni da sam ja bezvredna kao osoba.”
Umesto povredjenosti, suza, zatvaranja komunikacije, osećamo razočaranost u taj nepravedan postupak naše voljene osobe, i spremniji smo da razgovaramo sa njom i racionalno donesemo odluku koji nam je sledeći korak kada je naš odnos u pitanju.
Ukoliko se uprkos ovom tekstu i dalje borite da prevaziđete osećanje povredjenosti, razgovarajte sa stručnosm osobom koja vas može naučiti tehnikama kako prevazići ovo mučno osećanje.
Скорашњи коментари