+381652030017 office@nikolinamil.com

Da li ste nekada doživeli panični napad? Da li ste možda imali neke od sledećih simptoma?

  • Iznenadni, veoma jak strah;
  • Plitko disanje i osećaj gušenja;
  • Vrtoglavica;
  • Osećanje ošamućenosti ili nesvestica;
  • Lupanje srca i ubrzan rad srca;
  • Drhtanje;
  • Znojenje;
  • Smetnje u želucu;
  • Hladni i vrući talasi u telu;
  • Bolovi u grudima;
  • Nekada predstoji i predosećaj nailaska katastrofe;
  • Ne mogu se utvrditi organski uzroci ovog napada;
  • Uglavnom sve traje nekoliko minuta (ređe nekoliko sati) i posle toga se osoba oseća jako iscrpljeno.

Ovakvo stanje je najčešće praćeno mislima: “Umreću!”, “Doživljavam srčani udar!”, “Onesvestiću se!”, “Ugušiću se!”, “Izgubiću kontrolu nad svojim ponašanjem!”, “Počeću da vrištim”, “”Neće niko moći/hteti da mi pomogne!”, “Pašću u nesvest!”,  “Osramotiću se!” itd.

Ukoliko je osoba osetila bar 4 od ovih simptoma prilikom napada panike i ukoliko joj se napad panike javio minimum 4 puta u toku mesec dana, onda je najverovatnije razvila tzv. panični poremećaj.

Često se ovaki iznenadni napadi mogu desiti kada osoba duže vremena trpi neku vrstu anksioznosti (agorafobija, klaustofobija, generalizovana anksioznost itd) i zato se kaže da panični napad dođe kao “šlag na torti”.

Zbog straha da osoba ne doživi ponovni napad panike (“strah od straha“), osoba počne da izbegava mesta i okolnosti u kojima je već imala ovo neprijatno iskustvo (na primer: bez obzira koliko je neka destinacija dugačka, ne voze se gradskim prevozom, nego biraju da idu pešice, ili izbegavaju velike gužve i sl.) ili se služi tzv. zaštitnim ponašanjima (na primer: prave strategiju kako da izađu iz prevoza ukoliko imaju signale da će panični napad početi) sa ciljem da ga izbegnu. Takav život može biti veoma ograničen i oduzima osobi fleksibilnost kretanja kakvu je imala pre nego da su napadi počeli.

Ukoliko se ovakvo stanje ne leči na vreme, mogu se razviti ozbiljniji poremećaji anksioznog tipa ili čak i depresija.

Psihoterapija je tretman gde je cilj da se klijent edukuje o tome na koji način on sam utiče na stvaranje tih unutrašnjih simptoma u vezi kojih stvara strah. Kroz psihoedukaciju klijent uči određene tehnike koje mu pomažu da se suoči sa svojim strahom, prevaziđe ga i nastavi da živi normalno, bez ograničavanja aktivnosti.

Ukoliko želite da dobijete procenu svog nivoa anksioznosti, popunite upitnik.

Pošaljite poruku i zakažite seansu.

Više o autoru

 

%d bloggers like this: