+381652030017 office@nikolinamil.com

Da li svakodnevno brinete više nego što je potrebno?

Da li imate česte iznenadne napade straha?

Da li zbog straha svakodnevno izbegavate nove situacije?

Da li zbog svega gore navedenog jako trpite?

Ako je na samo jedno od gore navedenih pitanja odgovor da, onda patite od nekog oblika anksioznosti.

generalizovana anksioznost

anksioznost

Kako izgleda generalizovana anksioznost u životu?

Preterana briga i strahovi utiče na celokupan život jedne osobe, pa i na stvaranje vođenje funkcionalnog života. Osobe koje mnogo brinu stalno razmišljaju o budućnosti u negativnom kontekstu i preispituju se: “Šta ako se desi to i to? Kako ću reagovati?” Pomisao da nešto veoma loše može da se desi je za osobu katastrofa, užasno i strašno. Ove osobe često umanjuju svoju sposobnost da prebrode neke situacije i zato kažu da nemaju samopouzdanja i izbegavaju potencijalno opasne situacije (gužvu, određena specifična mesta itd.).

Postoje različite vrste anksioznih poremećaja, a ovde ćemo se fokusirati na generalizovani anksiozni poremećaj. Osobe koje pate od ovog oblika, često kažu da ne mogu svoj preterani strah i brigu da povežu sa nekim posebnim događajem u okolini i zato opisuju kao “slobodno lebdeći strah”. One se zapravo najviše boje nekog vrlo neprijatnog i lošeg događaja u budućnosti, ali je pitanje verovatnoće da li će se taj događaj desiti. Kod ovih osoba karakterističan je način razmišljanja: “Šta ako…?”.

Na primer: “Šta ako dete dobije neku neizlečivu bolest (a dete je potpuno zdravo)…šta ako padne i slomi vrat (koja je verovatnoća da se baš to dogodi?)… šta ako ja dobijem neku neizlečivu bolest… dobijem otkaz (a nema naznaka tome)… šta ako se dogodi zemljotres itd”.

Naime ovakvi strahovi mogu se javiti kod svake osobe, ali ukoliko osoba nije razvila anskiozni poremećaj onda veoma kratko traju i može da ih reguliše dosta dobro. Međutim, osoba koja duže od 6 meseci mnogo razmišlja i mnogo vremena posvećuje razmišljajući o ovim potencijalno veoma lošim događajima, i ukoliko je to remeti da se normalno uspava ili spava, jede, da se skoncentriše na nešto drugo, onda se može reći da je osoba razvila anksiozni poremećaj koji joj ometa život.

Ovaj poremećaj se takođe manifestije i kroz određene fizičke i fiziološke rekacije kao što su: drhtanje ili osećaj drhtanja, mišićna napetost, zamor i lako umaranje, ubrzan rad srca, znojenje i hladne znojave ruke, suvoća usta, vrtoglavica ili nestabilnost, “osećaj knedle u grlu” ili teško gutanje itd. Često će osoba reći za sebe kao da je “uhvaćena u zamku”.

Kako psihoterapija može pomoći kod generalizovane anksioznosti?

Psihoterapijski tretman može mnogo da pomogne osobama koje imaju ovaj problem. S obzirom da osoba ima “crne” i “katastrofične” misli, prvi korak u terapijskom radu jeste identifikovanje tih misli, suočavanje sa njima i promena načina razmišljanja i načina sagledavanja tih potrencijalno loših i opasnih situacija. Takođe je važno da kroz psihoterapijski rad posebnim tehnikama osoba nauči da se opusti i racionalno razmili o onome šta joj prolazi kroz glavu.

Ukoliko želite procenu da li ste anksiozni i koliko, možete popuniti upitnik.

Pošaljite poruku i zakažite seansu.

%d bloggers like this: